Samuel Hahnemann

Christian Friedrich Samuel Hahnemann (10.4.1755.- 2.7.1843.)

hahnemann2Nemački lekar, koji je osmislio Homeopatsku medicinu, napisao je Organon – umetnost lečenja u kojem su dati zakoni lečenja i definicije zdravlja kroz aforizme. Preveden je, u to vreme, na skoro sve važnije evropske jezike i razvili su se kroz šest izdanja Zakoni i Principi homeopatije, koji i sada nakon dvesta godina predstavljaju kamen temeljac homeopatskog lečenja.

Rodio se u Majsenu u Saksoniji. Hanemannov otac, kao i rođaci bili su slikari i dizajneri porcelana, po čemu je celo mesto bilo poznato. Govorio je mnoge jezike Engleski, Francuski, Latinski, Grčki, Italijanski. Studirao je medicinu u Lajpcigu dve godine, nakon čega odlazi u Beč gde je završio studije. 1781. godine postaje seoski doktor u Saksoniji.

Nezadovoljan rezultatima klasičnog lečenja i pošto nije uspeo da izleči svoju ćerku od difterije, razočaran se povukao iz prakse i nastavio da se bavi prevođenjem medicinske literatutre.

Prevodeći Kulenovu Materia Medicu došao je na ideju da isproba dejstvo kinina na sebi. Uzimao ga je nekoliko dana u velikim dozama nakon čega je dobio simptome slične malariji, iako nije bio oboleo. Uvideo je kako deluje zakon sličnosti i kako je kinin homeopatski pripremljen u stanju da izleči malariju, jer je u stanju da izazove slične simptome koji se razvijaju u samoj bolesti.

Njegov veliki doprinos bio je u homeopatskom lečenju ljudi od tifusa, nakon Napoleonovih osvajanja, kao i od kolere koja je tridesetih godina 19. veka protutnjala Evropom.

Bio je predavač na univerzitetu u Lajpcigu, gde je žestoko napadao drastične metode lečenja, preovlađujuće u tadašnjoj medicini, koje su često značajno narušavale zdravlje pacijenata. Ovakvo lečenje narušavalo je osnovni postulat medicine još od vremena Hipokrata „Primum non nocere“ („Pre svega ne naškodi“).  Nastavio je da objavljuje svoja dela.

U narednih trideset godina homeopatsko lečenje se proširilo na celu zapadnu Evropu, Ameriku, Indiju. Otvarale su se bolnice i koledži.

Počele su se otvarati homeopatske bolnice. U engleskom parlamentu homeopatija postaje paralelan medicinski sistem, tako da i danas Engleska kraljevska porodica ima homeopate u svom timu lekara.

Hanemann, kao veliki naučnik, teoriju homeopatije, Zakone i Principe lečenja, zasnovao je na eksperimentalnim rezultatima delovanja lekova na zdravim osobama, da bi se ovi rezultati zatim primenjivali u lečenju bolesnika. Pored toga, ukazao je na značaj naslednih faktora na stanje zdravlja pacijenata, koji su u homeopatiji obuhvaćeni teorijom o mijazmima.  Uspešnost homeopatske medicine Hahnemann i drugi pioniri homeopatije su nebrojeno puta dokazali svoje metode u praksi, jer džaba silnih filozofija i teorija koje nemaju svoju dokazanost u samom lečenju.

S obzirom da je ušao u sukobe sa svojim kolegama lakarima i farmaceutima, morao je da napusti Nemačku i odlazi za Pariz 1835.godine. Hanemannove ideje su bile daleko ispred tog vremena.

Nadamo se da će sada u 21. veku istina homeopatije biti široko prihvaćena.

Medicina se tada razvijala u skladu sa važećim Njutnovim mehanicističkim i materijalističkim konceptom spoznaje sveta, pa su Pasterova istraživanja mikroba bila prihvatljivija od Hanemannovog energetskog koncepta.

Početkom 20. veka homeopatija doživljava svoj uspon, da bi ubrzo tehnološki napredak, koji je zahvatio i medicinu, bacio u senku sve vrednosti prirodnog sistema lečenja, kojem nisu potrebne sve te „napredne“tehnologije.

Usled finansijskih interesa, homeopatija gubi ulagače, jer ona nije zanimljiva sa stajališta profita. Terapija je individualna, traži puno vremena, rada, truda oko samo jednog pacijenta, nema masovnjaka, lečenja ko na traci i to nije išlo u prilog ulagačima, sem onih retkih duhovno zrelih koji su iz zahvalnosti za svoja izlečenja davali podršku, kako bi homeopatska praksa opstala preko usamljenih pojedinaca lekara, koji su znali šta rade i šta je istinsko lečenje, i na taj način ostala zapamćena i prenesena na svoje mlade naslednike koji danas nastavljaju svojim radom da pomažu obolelima i podižu nivo svesti kako bi bili postavljeni pravi prioriteti u kojima je na prvom mestu ljudsko zdravlje, a ne profit.

Lekari koji su imali bilo kakve veza sa homeopatijom bili su proterivani iz Udruženja lekara, bio im je zabranjivan rad.

Homeopatija je preživela zahvaljujući velikom broju homeopata koji su bili nezavisni, kao i zaštiti koju su im pružali, od samoga početka, aristokratski krugovi, posebno Britanska kraljevska porodica, kao i intelektualna elita Evrope toga doba i umetnički krugovi, pa je recimo u 19. veku čuveno platno Van Goga prodato za 82,5 miliona dolara, koje predstavlja njegovog prijatelja homeopatu dr Gacheta.

Početkom 70-tih godina 20. veka homeopatija ponovo doživljava svoj procvat širom planete.

Grk, George Vithoulkas je taj koji je pokrenuo renesansu u homeopatiji. Najveći homeopata 20. veka edukovao je sve značajne evropske homeopate. Trenutno postoji homeopatska bolnica na grčkom ostrvu koju on vodi i vrši edukaciju.

U Indiji se takođe razvila homeopatska praksa, još od doba Gandija, koji je omogućio otvaranje homeopatskih bolnica širom zemlje, koje i dan danas rade, pa tako na urgentnom kod njih uvek uz hirurga i anesteziologa dežura i homeopatski lekar.