Homeopatsko lečenje jeste prirodno lečenje, jer pokreće sopstvene snage organizma, budi prirodne, urođene mehanizme, koji potom vrše regeneraciju i isceljenje.
Prirodno lečenje je ono kod kojeg se bude sopstvene snage u organizmu i zato je najnežnije, najbrže, najbolje.
Svako je svoj najbolji lekar. S toga je podsećanje organizma na zaboravljene, urođene procese samoobnavljanja zaista istinski i pravi vid lečenja.
Homeopatski lek probudi sećanje organizma na zadatke i funkcije koje je lako ranije vršio. Podigne se nivo svesti na ćelijskom nivou, na nivou DNK.
Do zaboravljanja sopstvenih funkcija samoisceljivanja dolazi usled stila života u kojem se čovek okreće okolnim stvarima boraveći sve kraće sa samim sobom. Tražeći životnu sreću i zadovoljstvo u spoljašnjem svetu, čovek postaje stranac samome sebi i u skladu sa time zaboravlja ko je, šta je, gde je pošao, šta traži i želi.
Čovek biva zbunjen u moru stvari koje ga okružuju, nakon čega sledi zaborav.
Većina ljudi živi na određeni način, jer su tako vaspitani od strane roditelja, društva i čitavog sistema koji nameće odgovarajući ritam i stil života. Nemogavši izaći iz začaranog kruga svakodnevnih obaveza, neminovno dolazi do sve većeg zaborava i otuđenosti od samoga sebe-sopstvenog „healer“-a.
Kreće zabluda tipa doktor će učiniti da mi bude bolje, dete će mi pružiti podršku, prijatelji će biti samnom…Sve je to tačno, oni i hoće biti uz vas, ali jedino se sami možete Setiti i Isceliti.
Da bi se sećanje vratilo i očuvalo neophodno je negovati sopstveno duhovno biće koje nikada ne umire, dušu koja u sebi nosi sve odgovore. Ako ste prisni sa samim sobom na mnoga pitanja ćete sami pronaći odgovor, jer čovek je tvorac sopstvene priče, sam igra određenu ulogu, većina nesvesna da su upravo oni iskreirali dramu sopstvenog života.
Lečenje upotrebom stimulativnih sredstava tipa antihistaminika, antibiotika, antiflogistika, antipiretika, jakih biljnih stimulansa, dovodi do privremenog podizanja vitalne sile osobe crpeći rezervnu energiju organizma iz unutrašnjih organa, te nakon dugotrajne, višegodišnje prakse lečenja sa stimulativima, neminovno dolazi do jakog pada imuniteta i energetskih rezervi organizma, koji se onda očituju u vidu organskog oboljenja, bolesti na fizičkom nivou, na telu, što je rezultat terapije koja je godinama vodila ka tome.